Интернет у први
план ставља улогу језика при одређивању идентитета, док симултано запоставља
остала обележја идентитета као што су раса, пол или припадност одеђеној класи.
Нико на Интернету не може да одреди да ли сте пас, као што не могу да утврде да
ли сте бео или црн, мушко или женско, богат или сиромашан. Али оно што се,
готово тренутно, може приметити је језик и дијалект који користите. И што се
многих људи тиче то би требало да буде Енглески. Огромна већина сајтова на
Интернету је писана на Енглеском језику, што као примарном, што као
секундарном, тако да је око 80% веб страница на овај или онај начин, написана
на Енглеском језику. У почетку коришћења Интернета примећен је овај тренд
наметања језика, која је изражена кроз забринутост Анатолија Воронова, директора
једног руског Интернет провајдера крајем прошлог века:
Невероватно ми
делује када чујем да људи причају о томе како је Инттернет отворен. То је
ултимативни акт интелектуалног колонијализма. Производ долази из Америке, тако
да морамо да прихватимо Енглески, или да престанемо да га користимо. То је
право сваког посла. Ало ако говорите о технологији која треба да отвори свет
стотинама милиона људи, онда мора да се шалите.
Ова доминација Енглеског језика на Интернету се може
објаснити на више начина. Прво у почетку је већина корисника била из Северне
Америке. Друго, људи који су стајали иза Интернета и персоналних рачунара
уопште су Американци тако да су они за све што је било у оптицају на рачунарима
користили ASCII код, што је коришчење других писама, осим енглеског алфабета, учинило
готово немогућим. И коначно, на најнижем нивоу, Интернет је почео да зближава
људе са свих страна света, а био им је потребан што лакши начин за међусобну
комуникацију, а као најприступачније решење ту је Енглески језик који је већ
сматран интернационалним.
Почетна стрепња, у вези са
потпуном доминацијом Енглеског језика можда јесте била преурањена, пре свега
због постојања вишејезичних сајтова, мада они углавном укључују Енглески као
један од језика. Стање је донекле побољшано и проширењима којима су прибегли
велики Интернет претраживачи, а то су пре свега могућности претраживања
локалних сајтова, затим локализоване on-line апликације, веб базирани е-mail сервиси и друго...
Комерцијалне
веб презентације данашњице незамисливе су без енглеског језика. Ствар је
једноставна, ако хоћете интернационално(а самим тим и велико) тржиште, морате
да омогућите потенцијалним корисницима ваших добара или услуга да се информишу,
што је могуће детаљније, а то је, мора се признати, иводљиво једино коришћењем
енглеског језика. Није поуздано, нити исплативо, за израду тако и за одржавање,
мултијезичног сајта, много је једноставније искористити енглески језик и његову
распрострањеност. У исто време, комерцијална глобализација на једној страни, пропраћена
је донекле медијском де-глобализацијом на другој. Медијски гиганти као што су BBC и CNN, сада своје услуге нуде на неколико језика, иако
су примарно били оријентисани на прогеам на енглеском језику. На први поглед,
ово попуштање великих медиских кућа делује као де-глобализација, али да ли је
лакше вашу вест, мишљење, наређење, да пренесете на енглеском или на матерњем
језику оног народа коме су намењене поруке? За време напада НАТО пакта на нашу
земљу, били смо сведоци растурања летака из ваздуха, пре свега на Косову и
Метохији, који су имали крајње пропагандну садржину, написану искључиво на
ћирилици, стилски и граматички исправно. Делотворније и сигурније је ширити
заразу на матерњем језику, осигурани сте да ће 100% становништва које дође у
контакт са пропагандним материјалом разумети садржину, док ће коришћењем
енглеског језика, тај број бити осетно мањи, што због непознавања језика што
због презира према њему оних који га знају.
Нема коментара:
Постави коментар